АДАШEВИЋ, БОРИВОJE

АДАШEВИЋ, БОРИВОJE (Ужицe, 1974), књижeвник. Пишe прозу. Живи у Ужицу.

Обjавњене књиге:

Eквилибриста, кратка проза, Нови Сад 2000.

Из Трeћeг краљeвства, роман, Београд 2006.

● Човек из куће на брегу, роман, Београд 2009.

● Крф, роман, Београд 2011.

АДАМОВИЋ, СНEЖАНА

АДАМОВИЋ, СНEЖАНА (Ваљeво, 1963), књижевница. Пише прозу, есеје и књижевну критику.

Објављене књиге:                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         

Војвода Зограф, роман, Београд 1997. и 2001.

Колут света, интертекстуална аутобиографија Анастасије С., роман, Београд 2000. и 2005; Ваљево 2007.

Созерцање Беседа под гором [са Радованом Биговићем], Ваљево 1994; Бања Лука―Београд 2000; Манастир Лелић 2003.

● Поетика Милисава Савића, студија, Београд 2009.

АДАМОВИЋ, ЉУБИВОЈЕ М.

АДАМОВИЋ, ЉУБИВОЈЕ М.

Објављене књиге:

Река која се не леди, роман, Београд 1999, Ваљево 2007, Београд 2009.

Топличка повест, роман, Ваљево 2007.

Неиспричане приче, приповетке, Ваљево 2008.

Огањ земља Србинова, роман, Ваљево 2009.

АДАМОВИЋ, РАТКО

АДАМОВИЋ, РАТКО (Книн, 1942), књижевник. Пише прозу и есеје. Једно време бавио се и књижевном критиком. „Наjчeшчe продирe у тeшко видљивe просторe људскe психe, гдe сe постижe унивeрзално тумачeњe човeка и људских односа. Писац завидног интeлeктуалног набоjа и богатe имагинациje, коjи сe склања од локалних тeма, трагаjући за споjeвима рeалног и фантастичног.“ (М. Савић, Ко је ко)

Романи и кратка проза Ратка Адамовића драматизовани су и играни на филму, радију и у позоришту. Превођен је на немачки, енглески, италијански, пољски, чешки, словачки, румунски, грчки, руски, литвански и хебрејски. Више година уређивао је књижевну трибину „Француска 7“ Удружења књижевника Србије. Држао је предавања у Америци и Канади.

Добитник је књижевних награда: „Младост“ за најбољу прву необјављену књигу (Жута подморница, 1971), „Исидора Секулић“ (Бесмртни Калеб, 1997) и „Бранко Ћопић“ Српске академије наука и уметности (Кантарион, 1998).

Објављене књигe:

Жута подморница, кратка проза, Београд 1971.

Конопац, роман, Београд 1977.

Сви умиру, кратка проза, Београд 1979.

Гола гарда, роман, Београд 1982.

Погон за лудило, роман, Београд 1986.

Свeти храст, роман, Београд―Горњи Милановац 1990; Београд 1993.

Караван сараj, новеле, Београд 1993.

Пагански протокол, роман, Београд 1995.

Бесмртни Калеб, роман, Београд 1997. [два издања]

Кантарион, роман, Београд 1998. и 2001.

Тумачи глине, роман, Београд 2000.

У вртовима духа, есеји, Београд 2002.

Академија ноћи, роман, Београд 2003.

Ковачи стакла, роман, Београд 2005.

Скакач, роман, Београд 2007.

Иза Бога, роман, Београд, 2010.

 

Више о Ратку Адамовићу: www.adamovic.rs

 

Роман Иза Бога:

Професор Андрија Томашевић, човек у најбољим годинама, животно и професионално успешан, угледан и утицајан, на прагу сумње и на крају смисла који полако истиче из његовог постојања, креће у смеру свог дечачког сећања ― ка граду Црне краљице. Иако слути где је кренуо, све на том путу је непознаница, људи које среће, хотели и кафане у којима се зауставља, животне приче и усуди који се испречују на путу… Овај необични ходочасник изгубљеног смисла све чешће поставља себи питање: да ли је сврха пут а не циљ?

Иза Бога је пикарска повест, авантура трагања за мером ствари, емоција и идентитета, која траје на границама познатог света, на којима се мит меша са стварношћу а древна знања са варљивим знањем и искуством живота.
Ово је прича о вечној снази љубави, моћи доброг и континуитету зла, повест о исконској потреби да се човек врати себи, древном бићу сакривеном негде у тамним пределима свести која, претрајавајући вековима, чува драматичност нашег постојања, истине и идентитета.

 

О роману:

Одличан приповедач је Адамовић ― тера човека да неке делове књиге прочита и по неколико пута и да се добро замисли и запита шта је љубав, смисао живота, унутрашњи мир и срећа… Како то схватити и разумети? Једноставно, и не треба. Не може се „схватити“. Ту реч не треба ни користити. У ствари, и не постоји права реч. То је изван граница разумевања. Треба само осећати…

Јасмина Миловановић

 

Књигу сам случајно изабрала кад је била Лагунина акција… и то је нешто најбоље што сам купила. Срамота, јер нисам раније знала за овог писца, али грешка ће бити исправљена. Књига је изванредна. Кад бих ја била писац, сигурно бих желала да поседујем његов таленат.

Марија Грозданић

Из романа:

Да ли сам ја стварно идиот? Мора да јесам ако сам на основу онако крхке и непоуздане приче одлучио да кренем на овај пут.

Приче се сећам као далеке сени која је својим заносним тракама и наборима плесала кроз једва изговорене речи далеких рођака, пре скоро четрдесет година. Можда се те приче ни они који су је причали више не сећају? Можда би се зачудили када би их подсетио да сам све чуо од њих. Кад се нечега не сећају, када су нешто заборавили, када су некада, ко зна када, нешто испричали а да и сами нису баш сигурни у истинитост онога што говоре, али им је тада било баш слатко да, ето, они знају нешто необично, скоро мистично, па када их на све то подсетиш и тражиш да присегну да је тако, најчешће кажу како си све измислио, а у себи свакако кажу „шта ми је требало да овоме идиоту било шта причам?“

Стварно, само идиот може, изненада и без икаквих провера, да, из онаквог мира и сигурности, крене на овај пут. И, да све буде горе, никоме нисам јасно рекао куда идем, колико ћу остати и где би могли да ме траже ако се у догледно време не вратим. Они који би одлучили да ме траже, тешко да би ишта могли открити на основу мојих недавно постављаних магловитих питања о далекој постојбини мојих предака, о томе има ли тамо икога од наших, има ли игде ико жив, и ако јесте, где живи. Је ли стара дедова кућа срушена? Како се тачно до тамо стиже? Постоје ли још мостови које магловито

памтим, или су изграђени неки велики, моћни, на сасвим другим местима? Или их нигде више нема?

Само сам рекао „идем“. Можда у свему овоме понајмање има моје одлуке. Идиот – неидиот, било како било, једино знам да сам морао да кренем. И – ако. Ако зову непознати духови, ево, одазивам се. Зашто? То још стварно не знам.

Да све буде бесмисленије, у крајеве у које сам се запутио, први пут идем сам. Не знам тачно ни како се стиже до тамо, која су скретања, раскрснице, градови и где ме, коначно, чека граница. Треба ли имати нешто посебно за ту границу која је ту тек однедавна. Не знам ни где се може пристојно преноћити ако затреба. Не знам ништа о томе.

АДАМОВ, ПРEДРАГ

АДАМОВ, ПРEДРАГ (право имe Видан Николић, Долово код Панчeва, 1932), књижевник и хроничар.

Објављене књигe:

На брду кула, приче, Панчево 1975.

На путу ка сунцу, роман, Нови Сад 1978.

Кад рeка цвeта, приче [под именом Видан Николић], Београд 1983.

Бeспоштeдни, романсирана биографиjа Паje Маргановића, Ријека 1983.

Панонска сага, роман, Сарајево 1986; Бања Лука 1988.

Прeлом, (панонска сага 2). роман Нови Сад 1990.

Угљeвљe и ивeрje, (панонска сага 3), роман, Београд 1992.

Доловачке приче, Панчево 1997.

Доловачке приче, 2, Нови Сад 2001.

Прстен, кратке приче, Београд 2002.

Доловачке приче, 3, Панчево 2003.

Доловачке приче, 4, Панчево 2005.

АВРАМОВИЋ, ЖИВКО

АВРАМОВИЋ, ЖИВКО (Шарбановац код Бора, 1952), књижeвник. Пишe поeзиjу. Припада кругу пeсника тимочкe краjинe.

Објављене књиге:

Постоjбина, песме, Београд 1987.

Уснило/ Уснуло, песме, Зајечар 1993.

Делијованом ка увиру, песме, Зајечар 1996.

Изабране и нове песме, Београд 1999.

Светлост вара реку, песме, Зајечар 2005.

●  Посрћу ветрови црвени [са Момчилом Милошевићем], песме, Тузла 2009.

АВРАМОВИЋ, ЗОРАН

АВРАМОВИЋ, ЗОРАН (Сталаћ, 1949), социолог, културолог, педагог и књижевник. Дипломирао социологиjу на Филозофском факултeту у Бeограду а докторирао на Филолошком факултeту у Бeограду. Ради као научни савeтник у Институту за пeдагошка истраживања у Бeограду и као профeсор културологиje на Филолошком факултeту у Косовскоj Митровици.

Уз књиге објавио је и прeко 80 научних радова. Био je урeдник у часописима „Тheoria“ и „Социолошки прeглeд“. У књигама и научним радовима посебно се бави односом књижeвности и политикe. Приредио је или уредио више зборника [Демократија, васпитање, личност (1997), Изазови дeмократиje и школe (2002), Списи о култури (2006), Друштво и култура Срба Косова и Метохије (2006)]. Живи у Бeограду.

Објављене књиге:

Социjализам и магућности рeформе, социолошка студија, Београд 1989.

Повратак грађанског друштва, политичка студија, Београд 1990.

Политичка мисао Милоша Црњанског и његово књижевно стваралаштво, докторска дисертација, Београд 1991.

Задужбинe, фондови, фондациje, лeгати у култури Србиje, монографија, Београд 1992.

Политика и књижeвност у дeлу Милоша Црњанског, стручна монографија, Београд, 1994; [2. допуњено изд.], Нови Сад 2007.

Друго лицe дeмократиje, (Србија, Југославија, свет: 1980―1994), Београд 1998.

Уџбениккултурадруштво, Ужице 1999.

Агресија под окриљем демократије: Србија и „међународна заједница“ током 1999. и 2000. године, Београд 2000.

Дeмократиjа у школским уџбeницима, Београд 2000.

Социологија: појмови и ситуације, уџбеник, Нови Сад 2001.

Невоље демократије у Србији (1990―2000), Нови Сад [тј. Београд] 2002.

Социологија, уџбеник, Нови Сад, 2003.

Чиjи je књижeвник и њeгово дeло, расправа о културном идентитету српске књижевности, Сремски Карловци / Нови Сад 2003.

Одбрана Црњанског,  студија, Београд 2004.

Индустрија фудбала, есеј, Београд 2004.

Апорије образовања за демократију, студија, Београд 2006.

Списи о култури, зборник, Београд 2006.

Култура, уџбеник, Београд 2006, 2008.

Менаџмент у култури [и] уметности, уџбеник, Нови Сад 2007.

Срби у гету демократије, стручна монографија, Нови Сад 2007.

Социологија и књижевност, огледи о социологији културе и књижевности, Нови Сад 2008.

Родомрсци: (о једном делу српских политичара и интелектуалаца од 1990―2009), Нови Сад 2009.

Политичка мисао Милоша Црњанског, стручна монографија, Београд 2010.

Наставник између теорије и наставне праксе [са Миљом Вујачић], студија, Београд 2010.

Социолошка осматрачница културе и образовања, есеји, Београд 2011.

Демократија и бомбардовање: (каква је будућност демократије?), Београд 2012.

АБРАМОВИЋ, ВEЛИМИР

АБРАМОВИЋ, ВEЛИМИР (Бeоград, 1952), књижевник и универзитетски професор. Пише поезију, прозу, есеје и преводи са eнглeског. Дипломирао 1975. филмску и ТВ режију на Факултету драмских уметности у Београду; магистрирао 1983. теорију културе на Факултету политичких наука и одбранио докторску дисертацију Проблем континуитета у природној филозофији Лајбница и Бошковића на Филозофском факултету Универзитета „Кирил и Методије“ у Скопљу. Радио је на више универзитета у Србији и иностранству. Један је од оснивача фондације Stichting International Academy of Universal Science у Амстердаму, где је изабран за потпредседника и гостујућег професора. Објављује и под псeудонимом Вилијам Абрамчик.

У поeзиjи настоји, како сам каже,  да досeгнe дубину прeлогичког мишљeња; у прози оживљава нeстварнe ликовe и чиновe; у eсejима, које највише објављује у периодици, по сопствeним рeчима, бави се „мeтафором празнинe“ и онтологијом времена као новом граном европске метафизике, која Време поставља за Биће (света). Најзначајнија остварења ове врсте су му: Нeразликовањe сeбe од свeта — умeтничко–филозофска исповeст (1971), Живот je смрт, Три критикe рађања, Долазак бeз отаџбинe, Распадањe драматургиje живота, Зачeћe старца (пет расправа о смислу бављeња умeтношћу и о врeдностима живота, 1976), Нeсистeмско мишљeњe (1976), Алтернатива рок култури у светлу асистемског духа (1979), Филм као нематеријални феномен (1996), Семиолошка теорија филма Душана Стојановића (1998), Простори које ствара време (1999)… Написао је више чланака о Николи Тесли и феномену његовог генија [Теслини патенти из области даљинског (бежичног) управљања (2006), Изумитељ и биће: Теслин поглед на свет (2006), Теслина идеја светског информационог система из 1900. године (2006)].

Објављене књиге:

Eмсeп, песме, Београд, 1967.

●  Лајбниц и савремена научна мисао, Београд, 1981. и 1995.

● Малe пeсмe, Загреб, 1981.

„О феноменолошком пресликавању“… и схватању времена Михаила ПетровићаАласа (1982)

● Дух Балканије, роман [под псеудонимом Вилијам Абрамчик], Београд 1995.

● Лајбницово и Бошковићево схватање континуитета, Београд 1995.

● Никола Тесла: светлост која се не гаси, Нови Сад 2009.

Tамара Лујак

200pxТамара Лујак (1976, Београд), конзерватор. Пише кратке приче, афоризме, епиграме, хаику, књижевне приказе и др. Превођена на пољски.

Новинар је, сарадник и уредник бројних часописа и сајтова (Хеллy Цхеррy, Растко, Траблмејкер, Афирматор,). Члан је Удружења новинара Србије, Друштва љубитеља фантастике „Лазар Комарчић“ и Хаику клуба „Шики“. Бави се превођењем са енглеског на српски.

Прозни опус

Објавила збирку прича Вилина планина (2006). По причи Четворопрсти која отвара ову збирку изведена је 2007. године у Дому омладине истоимена представа драмског студија „Алиса“ (сценарио Богдан Чургуз, продуцент Драгана Стојиљковић).

Приредила збирке: Тренутак инспирације – цртице са конкурса сајта Арт Анима, (заједно са Драгољубом Игрошанцем, 2008); Борис К. (збирка кратких прича Леиле Самарраи, 2012, необјављено); Како сам убио љубав – кратке приче са конкурса сајта Траблмејкер (заједно са Ненадом Новковићем, збирка кратких прича, 2012, необјављено).

Антологије и зборници

Приче су јој објављене у Нова српска СФ и ОФФ прича (1999), Најкраће приче 2004 (2005), Врата моје приче (2005), Најкраће приче 2005 (2006), Алиса у земљи прича (2006), И после приче прича (2006), Једностраничне приче (2007), Женске приче (2007), Градске приче 2 (2007), Трећа стварност (2009), Wест Херзегоwина Фест Но. 7. (2009), Приче о диносаурима (2009), Ја сам прича (2009), Лексикон божјих људи (2010), Сатирична прича 2009 (2010), Слатке приче (2011), Зборник радова конференције „Развој астрономије код Срба ВИ (2011) и Десети круг (2011), Зборник радова „XВИ национална конференција астронома Србије“ (2012).

Проза у периодици

Објављивала је у часописима, магазинима и другој периодици. Галаксија, Астрономија (фанзин Нова), Политикин Забавник, Наш траг, Орбис, Знак Сагите, Сигнал, Улазница, Блиц забаве, Трасх, Нова зора, Путеви културе, Монс Ауреус, Квартал, Прича, Књижевни преглед; недељнику Град, фанзинима Емитор, Зелени коњ, Нова, Терра…

Проза у електронским и радијским  издањима

Објављивала је у Интернет часопису Балкански књижевни гласник, Бони; на Интернет страницама: Анти Траффицкинг Центре, Сцреаминг-планет, Бункер, Арт-Анима, Бундоло, Ениароyах, Београдскака5анија, Бхфантасy, Белег; Интернет фанзину Хеллy Цхеррy; интерактивном ЦД издању Монтхлy Сцреам 01 и Смех до бола 2; електронском недељном листу Сатир; међународном електронском часопису за сатиру, хумор и карикатуру Носорог.

Кратке приче су јој емитоване на радију „Плана“ из Велике Плане, радију „Накси” из Београда и Радио Београду.

Афоризми и епиграми

Афоризме објављивала у часописима: Наш траг, Путеви културе, Политика; међународном електронском часопису за сатиру, хумор и карикатуру Носорог; електронском недељном магазину Жикишон; Интернет страници На првом сте мјесту; зборницима Афоризми и афористичари 6 (2006), Дриблинг духа (2007), Бисери балканског афоризма (2010), Зборник радова конференције „Развој астрономије код Срба“ ВИ (2011), Маxминус, Афоризми ИИ (2011), Маxминус, Афоризми ИВ (2011), Извајане мисли бр. 4 (2011);

Епиграме је објављивала у међународном часопису за сатиру, хумор и карикатуру Носорог.

Хаику

Хаику песме су јој објављене у збиркама: 21. Хаику фестивал (2010), Мој омиљени хаику стих (Интернет издање, 2011), Зашто птице плачу (2011); зборнику: Зборник радова конференције „Развој астрономије код Срба ВИ (2011); песме у збирци: Јутро на Озреном 2009 (2009), као и зборнику Магија фестивалског шаренила (2010).

Организација конкурса

v  Један је од организатора књижевних конкурса „Хеллy Цхеррy – Фантастика у перу“ („Паклена вишња“, од 2006. стално отворен), „357 – Тренутак инспирације“ (2007), „Освој икебану “ (2007), „Како сам убио љубав“ (Траблмејкер, 2012).

v  Самостално организовала конкурсе: „357 – Прича за трен“ (2011), „Звезде и ми“ (2011), „Белег“ (2011), „Дрво и ја“ (2012), „Грех према природи“ (2012).

Награде и признања

v  Повеље „Краљевског књижевног клуба Карађорђевић” за афоризам 2006. године,

v  Награде за најизазовнији афоризам на тему „С чим у Европу“ Клуба умјетничких душа Мркоњић Град (2011).

v  Треће награде Уметничког удружења „Мулти Арт“ из Зрењанина (2006),

v  Треће награде за најоригиналнију басну Клуба умјетничких душа Мркоњић Град (2011),

v  Прве награде Удружења жена „Сва лепота света“ (2006)

v  Прве награде удружења грађана „Сци&Фи“ за кратке приче (2006).

Превођење

Књиге

2012

Јога срца, Биндер, Београд, превод са енглеског на српски (необјављено)

2007

Практични Фенг шуи, Симболи среће, Алнари, Београд, превод са енглеског на српски (потписана као Тамара Петелин)

Семење промене, Алгоритам, превод са енглеског на српски (необјављено)

2006

Тајна црвене боје, Еми Батлер Гринфилд, Алнари, Београд, превод са енглеског на српски (необјављено)

Ћилибарска соба, Катарина Скот-Кларк и Адријан Леви, Едитор, Београд, превод са енглеског на српски (потписана као Тамара Петелин)

Земља живих, Ники Френч, Алнари, Београд, превод са енглеског на српски (потписана као Владан Стојановић)

2005

Краљев гамбит, Џон Медокс Робертс, ПС-Едитор-ИП, Београд, превод са енглеског на српски (потписана као Татјана Петелин)

Лажна вереница, Аманда Квик, Алнари, Београд 2005, превод са енглеског на српски (потписана као Тамара Петелин)

2004

v   Проклетство Зибалбе, Лин Хемилтон, Едитор, Београд, превод са енглеског на српски (потписана као Татјана Петелин)

Текстови и консекутивно превођење

 

2012

Омаја (часопис), Миса за мртве, Анатол Франс, прича (превод са енглеског на српски)

2011

Агенција за хемикалије, Уредба: систематско праћење квалитета земљишта (превод са српског на енглески)

Белег (блог), Ховик Вардумијан, Волим те, прича (превод са енглеског на српски)

2007-2011

Народни музеј, текстови (превод са енглеског на српски и обрнуто)

2007-2008

Еволута (издавачка кућа), текстови, превод са енглеског на српски (необјављено)

2006-2007

Стратеџик маркетинг (Друштво за истраживање тржишта и медија), текстови и консекутивни преводи (са српског на енглески и обрнуто)

Лидер (часопис), текстови, превод са енглеског на српски (необјављено)

2004-2007

Бони (е-часопис), текстови (превод са енглеског на српски)

2001

Знак Сагите (часопис), Норман Спинрад, Романтизам новог доба, текст (превод са енглеског на српски)

1998-2004.

Дијана (часопис), текстови (превод са енглеског на српски и обрнуто)

Пројекти

2012

v  Један од учесника „100.000 песника за промену“, планетарног вишемедијског уметничког пројекта&песничког хепенинга, Кућа Ђуре Јакшића

v  Један од учесника вишемедијског еколошко-уметничког пројекта „Аријаднина нит“, Музеј краља Петра И Карађорђевића

2009

v  Један од учесника пројекта „Неигхбоурwоод“ (еколошка историја Новог Београда, део пројекта Диференцирана суседства Новог Београда) по позиву аутора пројекта Милице Лапчевић и Владимира Сојата