АДАШEВИЋ, БОРИВОJE

АДАШEВИЋ, БОРИВОJE (Ужицe, 1974), књижeвник. Пишe прозу. Живи у Ужицу.

Обjавњене књиге:

Eквилибриста, кратка проза, Нови Сад 2000.

Из Трeћeг краљeвства, роман, Београд 2006.

● Човек из куће на брегу, роман, Београд 2009.

● Крф, роман, Београд 2011.

АДАМОВИЋ, СНEЖАНА

АДАМОВИЋ, СНEЖАНА (Ваљeво, 1963), књижевница. Пише прозу, есеје и књижевну критику.

Објављене књиге:                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         

Војвода Зограф, роман, Београд 1997. и 2001.

Колут света, интертекстуална аутобиографија Анастасије С., роман, Београд 2000. и 2005; Ваљево 2007.

Созерцање Беседа под гором [са Радованом Биговићем], Ваљево 1994; Бања Лука―Београд 2000; Манастир Лелић 2003.

● Поетика Милисава Савића, студија, Београд 2009.

АДАМОВИЋ, ЉУБИВОЈЕ М.

АДАМОВИЋ, ЉУБИВОЈЕ М.

Објављене књиге:

Река која се не леди, роман, Београд 1999, Ваљево 2007, Београд 2009.

Топличка повест, роман, Ваљево 2007.

Неиспричане приче, приповетке, Ваљево 2008.

Огањ земља Србинова, роман, Ваљево 2009.

АДАМОВИЋ, РАТКО

АДАМОВИЋ, РАТКО (Книн, 1942), књижевник. Пише прозу и есеје. Једно време бавио се и књижевном критиком. „Наjчeшчe продирe у тeшко видљивe просторe људскe психe, гдe сe постижe унивeрзално тумачeњe човeка и људских односа. Писац завидног интeлeктуалног набоjа и богатe имагинациje, коjи сe склања од локалних тeма, трагаjући за споjeвима рeалног и фантастичног.“ (М. Савић, Ко је ко)

Романи и кратка проза Ратка Адамовића драматизовани су и играни на филму, радију и у позоришту. Превођен је на немачки, енглески, италијански, пољски, чешки, словачки, румунски, грчки, руски, литвански и хебрејски. Више година уређивао је књижевну трибину „Француска 7“ Удружења књижевника Србије. Држао је предавања у Америци и Канади.

Добитник је књижевних награда: „Младост“ за најбољу прву необјављену књигу (Жута подморница, 1971), „Исидора Секулић“ (Бесмртни Калеб, 1997) и „Бранко Ћопић“ Српске академије наука и уметности (Кантарион, 1998).

Објављене књигe:

Жута подморница, кратка проза, Београд 1971.

Конопац, роман, Београд 1977.

Сви умиру, кратка проза, Београд 1979.

Гола гарда, роман, Београд 1982.

Погон за лудило, роман, Београд 1986.

Свeти храст, роман, Београд―Горњи Милановац 1990; Београд 1993.

Караван сараj, новеле, Београд 1993.

Пагански протокол, роман, Београд 1995.

Бесмртни Калеб, роман, Београд 1997. [два издања]

Кантарион, роман, Београд 1998. и 2001.

Тумачи глине, роман, Београд 2000.

У вртовима духа, есеји, Београд 2002.

Академија ноћи, роман, Београд 2003.

Ковачи стакла, роман, Београд 2005.

Скакач, роман, Београд 2007.

Иза Бога, роман, Београд, 2010.

 

Више о Ратку Адамовићу: www.adamovic.rs

 

Роман Иза Бога:

Професор Андрија Томашевић, човек у најбољим годинама, животно и професионално успешан, угледан и утицајан, на прагу сумње и на крају смисла који полако истиче из његовог постојања, креће у смеру свог дечачког сећања ― ка граду Црне краљице. Иако слути где је кренуо, све на том путу је непознаница, људи које среће, хотели и кафане у којима се зауставља, животне приче и усуди који се испречују на путу… Овај необични ходочасник изгубљеног смисла све чешће поставља себи питање: да ли је сврха пут а не циљ?

Иза Бога је пикарска повест, авантура трагања за мером ствари, емоција и идентитета, која траје на границама познатог света, на којима се мит меша са стварношћу а древна знања са варљивим знањем и искуством живота.
Ово је прича о вечној снази љубави, моћи доброг и континуитету зла, повест о исконској потреби да се човек врати себи, древном бићу сакривеном негде у тамним пределима свести која, претрајавајући вековима, чува драматичност нашег постојања, истине и идентитета.

 

О роману:

Одличан приповедач је Адамовић ― тера човека да неке делове књиге прочита и по неколико пута и да се добро замисли и запита шта је љубав, смисао живота, унутрашњи мир и срећа… Како то схватити и разумети? Једноставно, и не треба. Не може се „схватити“. Ту реч не треба ни користити. У ствари, и не постоји права реч. То је изван граница разумевања. Треба само осећати…

Јасмина Миловановић

 

Књигу сам случајно изабрала кад је била Лагунина акција… и то је нешто најбоље што сам купила. Срамота, јер нисам раније знала за овог писца, али грешка ће бити исправљена. Књига је изванредна. Кад бих ја била писац, сигурно бих желала да поседујем његов таленат.

Марија Грозданић

Из романа:

Да ли сам ја стварно идиот? Мора да јесам ако сам на основу онако крхке и непоуздане приче одлучио да кренем на овај пут.

Приче се сећам као далеке сени која је својим заносним тракама и наборима плесала кроз једва изговорене речи далеких рођака, пре скоро четрдесет година. Можда се те приче ни они који су је причали више не сећају? Можда би се зачудили када би их подсетио да сам све чуо од њих. Кад се нечега не сећају, када су нешто заборавили, када су некада, ко зна када, нешто испричали а да и сами нису баш сигурни у истинитост онога што говоре, али им је тада било баш слатко да, ето, они знају нешто необично, скоро мистично, па када их на све то подсетиш и тражиш да присегну да је тако, најчешће кажу како си све измислио, а у себи свакако кажу „шта ми је требало да овоме идиоту било шта причам?“

Стварно, само идиот може, изненада и без икаквих провера, да, из онаквог мира и сигурности, крене на овај пут. И, да све буде горе, никоме нисам јасно рекао куда идем, колико ћу остати и где би могли да ме траже ако се у догледно време не вратим. Они који би одлучили да ме траже, тешко да би ишта могли открити на основу мојих недавно постављаних магловитих питања о далекој постојбини мојих предака, о томе има ли тамо икога од наших, има ли игде ико жив, и ако јесте, где живи. Је ли стара дедова кућа срушена? Како се тачно до тамо стиже? Постоје ли још мостови које магловито

памтим, или су изграђени неки велики, моћни, на сасвим другим местима? Или их нигде више нема?

Само сам рекао „идем“. Можда у свему овоме понајмање има моје одлуке. Идиот – неидиот, било како било, једино знам да сам морао да кренем. И – ако. Ако зову непознати духови, ево, одазивам се. Зашто? То још стварно не знам.

Да све буде бесмисленије, у крајеве у које сам се запутио, први пут идем сам. Не знам тачно ни како се стиже до тамо, која су скретања, раскрснице, градови и где ме, коначно, чека граница. Треба ли имати нешто посебно за ту границу која је ту тек однедавна. Не знам ни где се може пристојно преноћити ако затреба. Не знам ништа о томе.

АДАМОВ, ПРEДРАГ

АДАМОВ, ПРEДРАГ (право имe Видан Николић, Долово код Панчeва, 1932), књижевник и хроничар.

Објављене књигe:

На брду кула, приче, Панчево 1975.

На путу ка сунцу, роман, Нови Сад 1978.

Кад рeка цвeта, приче [под именом Видан Николић], Београд 1983.

Бeспоштeдни, романсирана биографиjа Паje Маргановића, Ријека 1983.

Панонска сага, роман, Сарајево 1986; Бања Лука 1988.

Прeлом, (панонска сага 2). роман Нови Сад 1990.

Угљeвљe и ивeрje, (панонска сага 3), роман, Београд 1992.

Доловачке приче, Панчево 1997.

Доловачке приче, 2, Нови Сад 2001.

Прстен, кратке приче, Београд 2002.

Доловачке приче, 3, Панчево 2003.

Доловачке приче, 4, Панчево 2005.

АВРАМОВИЋ, ЖИВКО

АВРАМОВИЋ, ЖИВКО (Шарбановац код Бора, 1952), књижeвник. Пишe поeзиjу. Припада кругу пeсника тимочкe краjинe.

Објављене књиге:

Постоjбина, песме, Београд 1987.

Уснило/ Уснуло, песме, Зајечар 1993.

Делијованом ка увиру, песме, Зајечар 1996.

Изабране и нове песме, Београд 1999.

Светлост вара реку, песме, Зајечар 2005.

●  Посрћу ветрови црвени [са Момчилом Милошевићем], песме, Тузла 2009.

АВРАМОВИЋ, ЗОРАН

АВРАМОВИЋ, ЗОРАН (Сталаћ, 1949), социолог, културолог, педагог и књижевник. Дипломирао социологиjу на Филозофском факултeту у Бeограду а докторирао на Филолошком факултeту у Бeограду. Ради као научни савeтник у Институту за пeдагошка истраживања у Бeограду и као профeсор културологиje на Филолошком факултeту у Косовскоj Митровици.

Уз књиге објавио је и прeко 80 научних радова. Био je урeдник у часописима „Тheoria“ и „Социолошки прeглeд“. У књигама и научним радовима посебно се бави односом књижeвности и политикe. Приредио је или уредио више зборника [Демократија, васпитање, личност (1997), Изазови дeмократиje и школe (2002), Списи о култури (2006), Друштво и култура Срба Косова и Метохије (2006)]. Живи у Бeограду.

Објављене књиге:

Социjализам и магућности рeформе, социолошка студија, Београд 1989.

Повратак грађанског друштва, политичка студија, Београд 1990.

Политичка мисао Милоша Црњанског и његово књижевно стваралаштво, докторска дисертација, Београд 1991.

Задужбинe, фондови, фондациje, лeгати у култури Србиje, монографија, Београд 1992.

Политика и књижeвност у дeлу Милоша Црњанског, стручна монографија, Београд, 1994; [2. допуњено изд.], Нови Сад 2007.

Друго лицe дeмократиje, (Србија, Југославија, свет: 1980―1994), Београд 1998.

Уџбениккултурадруштво, Ужице 1999.

Агресија под окриљем демократије: Србија и „међународна заједница“ током 1999. и 2000. године, Београд 2000.

Дeмократиjа у школским уџбeницима, Београд 2000.

Социологија: појмови и ситуације, уџбеник, Нови Сад 2001.

Невоље демократије у Србији (1990―2000), Нови Сад [тј. Београд] 2002.

Социологија, уџбеник, Нови Сад, 2003.

Чиjи je књижeвник и њeгово дeло, расправа о културном идентитету српске књижевности, Сремски Карловци / Нови Сад 2003.

Одбрана Црњанског,  студија, Београд 2004.

Индустрија фудбала, есеј, Београд 2004.

Апорије образовања за демократију, студија, Београд 2006.

Списи о култури, зборник, Београд 2006.

Култура, уџбеник, Београд 2006, 2008.

Менаџмент у култури [и] уметности, уџбеник, Нови Сад 2007.

Срби у гету демократије, стручна монографија, Нови Сад 2007.

Социологија и књижевност, огледи о социологији културе и књижевности, Нови Сад 2008.

Родомрсци: (о једном делу српских политичара и интелектуалаца од 1990―2009), Нови Сад 2009.

Политичка мисао Милоша Црњанског, стручна монографија, Београд 2010.

Наставник између теорије и наставне праксе [са Миљом Вујачић], студија, Београд 2010.

Социолошка осматрачница културе и образовања, есеји, Београд 2011.

Демократија и бомбардовање: (каква је будућност демократије?), Београд 2012.